* Tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: senka senke pa potom ništa.
Ova knjiga se sastoji iz dva dela tj. dve priče. Mislila sam pre čitanja da su podjednako zastupljene ali ne: prva zauzima oko 70 % knjige.
U prvom delu upoznajemo Pavela Volkova tj. Pavla Stojanovića. Njegov deda je dobio malu plemićku titulu jer je spasao nekog austrijskog generala. U pričama njegovog sina rangovi i titule su sve veće i veće, pa je tako na kraju ispalo da su oni oduvek plemićka porodica, još iz doba Nemanjića a da je njegov otac spasio nikog do samog carevog sina. Kada je Stojan Jovanovič prešao u Rusiju, potvrdjuje mu se titula i plemstvo i dobija imanje sa oko 50 duša. Kasnije ženi Aleksandru, bogatu miražinku. Stojan je uglavnom pijančio i pričao o svojim slavnim precima, a Aleksandra je bila jedno tupo i bezizražajno stvorenje i od njihove porodice se nije moglo očekivati mnogo. Njen otac je digao ruke i od nje i od njene porodice, sve do malog Pavela. Iznenadjen dečakovom inteligencijom i željom za znanjem, Pjotr Aleksandrovič je uložio sav svoj trud i veze da dečaku obezbedi bolji život.
E tu počinje naša priča: Pavel je postao mornarički oficir i poslat je u tajnu misiju- da posmatra kolonizaciju Balkana od strane Napoleona. On u Trstu sreće Katarinu Riznić, ženu u koju će se ludo zaljubiti, upoznaje znamenite Srbe tog doba koji podržavaju srpski ustanak protiv Turaka (npr. Dositeja Obradovića) i sve će to skrenuti smer njegove misije.
U drugom delu upoznajemo Pavla Vukotića, sličnog imena a i sudbine kao i junak iz prvog dela. On je istoričar i interesuje se za temu seobe Srba u Austro-Ugarsku kao i za sudbinu (lažnog) despota Djordja Brankovića. Kroz njegovu priču pratimo uspon komunizma u istočnoj Evropu, izbacivanje Jugoslavije iz Informbiroa, kao i sovjetsku intervenciju u Madjarskoj.
Prvi deo mi se mnogo dopao i toliko je dobro napisan da može da bude poseban roman: prelepi opisi Trsta, mešavina vera, nacionalnosti i jezika…To ne znači da drugi deo nije bio potreban: on nam daje neku perspektivu naše bliske prošlosti.
Knjiga Sudbina i komentari je dobila NIN-ovu nagradu 1993 godine, kao i Borbinu nagradu, nagradu „Meša Selimović“.
Od mene velika preporuka!
Devojka sa naočarima 
Pre svega, HVALA na preporuci!:) Oduševljena sam romanom i gledaću da ga u skorije vreme nabavim, jer želim da imam ovu divotu u ličnoj biblioteci. Izuzetno delo, sigurno među najboljim dobitnicima „NIN“-ove nagrade koje sam čitala do sada.
Isprva mi se, otprilike prvih stotinak stranica, činilo da neće biti ništa posebno. Više nego korektan, lep stil pisanja, zanimljiva tema i sve to, ali sve mi je PREVIŠE ličilo na „Drugu knjigu Seoba“ (koja je nesumnjivi uzor, ili barem jedan od njih), da sam i nesvesno neprekidno upoređivala, posmatrajući ovu knjigu kao odjek, dosta uspelu verziju, ali ipak sve u korist romana Crnjanskog.
Međutim, kako je prvi deo, priča o Volkovu, odmicao dalje, sve više se odvajala, osamostaljivala, dobijala novi smisao, simbole, motive….sve skupa, bliža, dalja i najdalja prošlost (jer, ispravila bih te, zapravo postoje TRI celine romana, iako je poslednja veoma kratka: ona iz perspektive samog grofa Đorđa Brankovića!), savršeno je ukomponovano.
Posebno me oduševilo (i iznenadilo): Korto Malteze kao jedan od epizodista; simbolika vrta za „promenjene priče“ – osnosno, te spirale vremena i večnosti, koja problematizuje datost, sudbinu kao nešto što možemo ipak menjati, oblikovati, preusmeravati; revolucionarni dani Budimpešte; ličnosti koje se (reinkarnacijski?) ponavljaju, preslikavaju kroz vekove, motiv mora, mnogi prelepi pasusi koje sam prepisivala, poput onog da nezadovoljni svojim pričama,opsesivno čitamo tuđe (Čarnojević kaže istoričaru)….
Odužih, ne zameri, stvarno sam pod najboljim mogućim utiscima!:) Hvala još jednom!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Bas mi je drago sto ti se dopao ! Nisam izdvojila Brankovica jer se njegova prica odvija kroz dve vec odvojene celine ( dva vremena) Jos na par mesta sam procitala preporuke za Drugu knjigu Seoba, tako da cu gledati da je nabavim. Plus u vezi ove knjige- i ja sam pomisljala na reinkarnaciju, sudbinu, karmu sta vec…( Samo pogledaj ime cerke Pavla Vukotica na kraju )😁
Свиђа ми сеСвиђа ми се
To je i meni palo na pamet, kada sam videla Katarinino ime (u prvom trenutku mi se učinilo da mu je to žena, dok nisam videla da ima dva prezimena i dok nije sama spomenula „moj otac“). Pa onda to da se zamonašio nakon smrti supruge (kao majka grofa samozvanca, kada je ostala udovica), baš postoji mnogo paralela i ponavljanja….pa ono kad gleda more (Đorđe) i reaguje isto kao Marta…uglavnom, odličan roman, jedan od onih koje definitivno vredi pročitati više puta, baš zbog svih detalja koje tek naknadno bolje povežemo.:)
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Da, da bas me je odusevio i planiram i ostale da kupim za Noc knjiga. Iako je knjiga dobra ovakva kakva je, smatram da je Volkov zasluzio vise nego sto je dobio, pre svega mislim na ljubav. Bas mi je zao kako je sve ispalo( morala sam da to kazem 🙄)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Samo da znaš, danas sam uzela ovu knjigu u biblioteci, na tvoju preporuku, pa javljam utiske. Baš se radujem čitanju! Hvala!:))))))))))
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Bas mi je drago! Jedva cekam da cujem tvoje misljenje))
Свиђа ми сеСвиђа ми се
U trenutku sam zastala zatečena da za tako nagrađivanu knjigu nisam ni čula, a kamoli pročitala … Međutim, kad vidim da je ni Isidora nije čitala, nekako mi je muku prepolovila, haha…
Ovo obavezno ide na spisak!
pozdrav 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ne mogu da se pohvali da sam citala dosta domacih pisaca i da pratim pobednike vaznih nagrada, ali u poslednje vreme iskljucivo citam domace pisce i to mi bas prija. Ni ja nisam znala za ovu knjigu, ali poslednjih 6 meseci stalno sam nailazila na nju i imala sam osecaj da“ ja gledam knjigu, knjiga gleda mene“. Stvarno mi se dopada knjiga, kao i stil pisanja kojim je pisana, tako da planiram da nabavim druge dve knjige ovog pisca, koje su u izdanju Lagune.
Da, da Isidora zadaje domaci svima nama hahaha
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Toliko sam pozitivnih komentara čula za ovu knjigu, da ću je svakako uzeti u obzir čim naiđem na nju. Sve mi deluje izuzetno zanimljivo, a ni ove silne nagrade nisu mala stvar.:) Hvala na divnom prikazu.
P.S. Pav(e)la Isakoviča imate i u „Drugoj knjizi Seoba“, glavni je lik. I mene je nagoveštena tema dosta podsetila na Crnjanskog. 🙂
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people
Baš je jako nepoznata ova knjiga super je što si nam je bar malo približila. Inače moram da kazem da mi nekako sve mnogo liči na Seobe , Vukotić- Vuk Isakovič , pa jos proučava Seobe. 😀
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Da,da savetovali su mi da prvo citam Seobe pa tek ovu knjigu, jer tako ide hronoloski. Ja nisam mogla da se suzdrzim i odmah sam uzela da je citam ( Sad tek citam Seobe).
Sto se tice imena, ponavlja se par njih u razlicitim verzijama: Pavel Volkov je ustvari Pavle S. Vukotic!
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Da baš se neobično poigrao imenima da da omaž Crnjanskom. 🙂 Ja sam ovu knjigu vodela tek nedavno na onoj akciji Lagune gde su bile samo knjige ovencane Ninovom nagradom, pa mi je privukla paznju knjiga , jer nisam čula ni za pisca ni za knjigu. Nažalost je nisam kupila, ali nadam se da ću je sukoro nabaviti i pročitati baš super deluje. 🙂
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Ja sam je i kupila na toj akciji. Meni se jako dopala i planiram da procitam jos njegovih knjiga.
Свиђа ми сеСвиђа ми се