Devojka sa naočarima

Vinsent van Gog je odrastao u uticajnoj i imućnoj porodici: njegov otac je bio protestantski sveštenik a stric Vinsent partner u firmi Gupil. Od malena primecuje da ima dara i smisla za crtanje, ali to stavlja u stranu jer on mora da nastavi porodične poslove. Radeći u Gupilovoj radnji u Londonu upoznaje se sa slikarstvom i dosta čita o umetnosti. Bio je jako dobar u svom poslu ali neuzvraćena ljubav ga primorava da napusti Englesku i odabere sveštenički poziv. Ni tu ne cvetaju ruže: napušta Teološki fakultet i odlazi u Borinaž u Belgiji- malo, rudarsko mesto, da bude njihov propovednik. Tamo živi u krajnjoj bedi, posećuje bolesne i siromašne i širi Božiju reč. Prolazi kroz psihički težak period koji mu odredjuje ostatak života. Uzima ugalj i papir, počinje da crta rudare i njihove živote i pronalazi sebe. Njegov brat Teo prepoznaje njegov talenat i potencijal i odlučuje da podržava i finansira njegove slikarske težnje.

Iako neuspešan u Gupilu i u svešteničkom pozivu, Vinsent veru nosi u sebi više nego drugi ljudi. Njegova ljubav i požrtvovanje je skoro pa asketsko: zaboravljajući svoje potrebe, potpuno se predaje umetnosti i pomaganju ljudima.

Irving Stoun nas upoznaje sa holandskim umetnikom Vinsentom van Gogom, jednim od najcenjenijih slikara svih vremena. Njegove slike su poznate po svojoj gruboj lepoti, hrabrim bojama i iskrenosti. U ovoj knjizi pratimo njegov razvoj kao umetnika, uspone i padove, kao i nastanak nekih od najvažnijih slika.

Za života omalovažavan i neshvaćen, u savremeno doba obožavan. Nazivali su ga ludakom, lenštinom, ridjom budalom a on je bio samo čovek željan mira, lepe reči i ljudske topline.

*Takodje vam savetujem da pogledate i epizodu serije Doktor Hu pod nazivom „Vincent and the Doctor“

*Jednom sam ubio svoju ljubav a bezbroj puta sam umro za nju

Danijel je šesnaestogodišnji učenik srednje škole koji ne može da odvoji oči od Lusi, sasvim obične tinejdžerke. Ali to nije slučajno: on ima dar da pamti svoje prošle živote i da prepozna duše koje je ranije sretao. A ona, ona je njegova Sofija.

On provodi vekove uvek se zaljubljujući u istu devojku. Kroz decenije i stoleća, pod raznim carstvima i na raznim kontinentima, Sofija i on se uvek nadju. Njihova ljubav uvek prekratko traje, uvek se dogodi neka fatalna okolnost koja ih razdvoji. On vekove provodi tražeći i pamteći nju, a ona uvek nestaje i zaboravlja.

Ovu knjigu je napisala En Brešers, najpoznatija po serijalu knjiga ‘Sisterhood of traveling pants“. Nažalost, ova knjiga nije toliko popularna u svetu (a i kod nas) i prevedena je na samo par jezika. Moram da naglasim da se očeluje nastavak već neko vreme, ali nema nekih konkretnih informacija.

Purovanje kroz vreme, nezaboravni citati i mladić koji je spreman da stavi na kocku čak i svoj (trenutni) život za par trenutaka sa voljenom osobom.

Preporučujem svim ljubiteljima Nikolasa Sparksa.

Da li ste znali da postoji ova serija ?😀 Ja sam videla par puta reklamu na TV-u ali nisam znala o čemu se radi.

Ova serija je spin-off serije Štreberi i govori nam o odrastanju Šeldona Kupera u istočnom Teksasu. Priča počinje kada devetogodišnji Šeldon polazi u srednju školu i to dolazi u razred svog 5 godina starijeg brata. On je već tada ambiciozan, superiorno inteligentan i bez socijalnih veština, ali umesto da gledamo robota na koga smo navikli, pratićemo preslatkog malog genija. Pratićemo kako se razvijala njegova ljubav prema stripovima, kako profesori plaču posle časa na kom je bio on, njegove odnose sa porodicom…Porodicu čine: otac Džordž trener američkog fudbala u srednjoj školi, religiozna majka Meri, priglupi brat Džordži, njegova sestra bliznakinja Misi i skroz opustena baka.

Podseća na seriju Goldbergovi koja je pre par godina bila na Fox-u i preporuka od mene za obe serije! Epizoda traje oko 20 minuta, zabavna je i savršena za opuštanje.

Kakve su to Tantalove muke? Zašto ne treba otvarati Pandorinu kutiju? Zašto kažemo da je neki posao „sizifovski“? Kakva je to jabuka razdora i kako je proći kroz iglene uši ? Da glasine imaju krila, to jako dobro znamo; da narodu treba samo hleba i igara da bi se skrenula pažnja u željenom smeru, to vidimo u našoj svakodnevnici.

Sve ove antičke izreke pisac je skupio u jedno maestralno delo: na jasan i zabavan način objasnio nam je njihovo značenje i time doprineo širenju našeg znanja opšte kulture, kao i našem boljem izražavanju.

Vladeta Janković je profesor antičke književnosti i uporedne istorije drame. Objavio je sedam knjiga iz struke, uglavnom iz oblasti antičke komedije i teorije humora. Saradjuje sa Televizijom Beograd kao autor kulturno-istorijskog programa za omladinu (Dvogled i sedam ciklusa serije Mitovi i legende). Govori engleski, francuski i ruski,služi se grčkim. Bio je ambasador Jugoslavije u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj, Vatikanu i Malteškom viteškom redu.

* Tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: senka senke pa potom ništa.

Ova knjiga se sastoji iz dva dela tj. dve priče. Mislila sam pre čitanja da su podjednako zastupljene ali ne: prva zauzima oko 70 % knjige.

U prvom delu upoznajemo Pavela Volkova tj. Pavla Stojanovića. Njegov deda je dobio malu plemićku titulu jer je spasao nekog austrijskog generala. U pričama njegovog sina rangovi i titule su sve veće i veće, pa je tako na kraju ispalo da su oni oduvek plemićka porodica, još iz doba Nemanjića a da je njegov otac spasio nikog do samog carevog sina. Kada je Stojan Jovanovič prešao u Rusiju, potvrdjuje mu se titula i plemstvo i dobija imanje sa oko 50 duša. Kasnije ženi Aleksandru, bogatu miražinku. Stojan je uglavnom pijančio i pričao o svojim slavnim precima, a Aleksandra je bila jedno tupo i bezizražajno stvorenje i od njihove porodice se nije moglo očekivati mnogo. Njen otac je digao ruke i od nje i od njene porodice, sve do malog Pavela. Iznenadjen dečakovom inteligencijom i željom za znanjem, Pjotr Aleksandrovič je uložio sav svoj trud i veze da dečaku obezbedi bolji život.

E tu počinje naša priča: Pavel je postao mornarički oficir i poslat je u tajnu misiju- da posmatra kolonizaciju Balkana od strane Napoleona. On u Trstu sreće Katarinu Riznić, ženu u koju će se ludo zaljubiti, upoznaje znamenite Srbe tog doba koji podržavaju srpski ustanak protiv Turaka (npr. Dositeja Obradovića) i sve će to skrenuti smer njegove misije.

U drugom delu upoznajemo Pavla Vukotića, sličnog imena a i sudbine kao i junak iz prvog dela. On je istoričar i interesuje se za temu seobe Srba u Austro-Ugarsku kao i za sudbinu (lažnog) despota Djordja Brankovića. Kroz njegovu priču pratimo uspon komunizma u istočnoj Evropu, izbacivanje Jugoslavije iz Informbiroa, kao i sovjetsku intervenciju u Madjarskoj.

Prvi deo mi se mnogo dopao i toliko je dobro napisan da može da bude poseban roman: prelepi opisi Trsta, mešavina vera, nacionalnosti i jezika…To ne znači da drugi deo nije bio potreban: on nam daje neku perspektivu naše bliske prošlosti.

Knjiga Sudbina i komentari je dobila NIN-ovu nagradu 1993 godine, kao i Borbinu nagradu, nagradu „Meša Selimović“.

Od mene velika preporuka!