Radnja knjige se dešava u Vranju, krajem 19 veka. Glavni lik je Sofka, poslednji potomak ugledne vranjske porodice. Zbog svojih slavnih predaka, bila je nadaleko poznata, a kako je vremenom izrasla u prelepu devojku, postala je još poznatija. Od njenog pradede Trifuna, izuzetno poštovanog čoveka, nijedan član nije bio vredan imena koje nosi: živeli su raskalašno, postaju sebični i samoljubivi. Imanje polako propada, što zbog kradje sluga, što zbog raskalašnog života predaka ali to se sve čuva od javnosti. Par dana posle Uskrsa dolazi njen otac sa proscem za Sofku: gazda Marko, i sam bežeći zbog krvne osvete Arnauta, dolazi da prosi Sofku za svog 12-godišnjeg sina Tomču
.
Sofka se već pomirila sa činjenicom da od nje nema lepše devojke i da joj niko nije dorastao, mislila je da je drugačija od svih, ali sada vidi da joj je sudbina ista kao i drugim nesrećnim devojkama. Iako se ona čini i pomalo uobraženom, ipak je i ona žrtva patrijahalne sredine u kojoj odrasta. Pokušavajući svima da ugodi, ona polako gubi sebe, a želje i potrebe drugih ljudi stavlja ispred svojih. Svojim daljim životom, plaća ceh zbog grehova svojih predaka.
Ova knjiga me je baš, baš pogodila i par dana sam razmišljala šta i kako da napišem. Pošto nisam imala svojih misli, citiraću jednu misao moje sestre:“Zbog ove knjige te zabole delovi duše za koje nisi ni znao da imaš.“
Preporučujem ovo delo jer je važan srpski klasik, kao i najbolji predstavnik realizma u našoj književnosti, ali takodje vas upozoravam da ovo nije lako štivo i smatram da ne može svako emotivno da podnese ovu priču.
Devojka sa naočarima 
Ja sam to čitala pre jedno šest, sedam godina u srednjoj ,bila nam je lektira, i sećam se da mi je bila tužna pogotovo kraj kad ona šara po onom pepelu, al ja sam tad imala visok stepen tolerancjje na mračne priče , pa mi nije bilo mučno da je čitam bila mi je vrlo zanimljiva . 🙂 Inače baš mi se sviđa ovo što je rekla tvoja sestra baš je to lepo sročila. 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Meni je bilo strasno mucno, i jedva se oporavljam od nje. Tog dana sam odmah uzela Akiko, da ne makar malo vrati u zivot 😊
Свиђа ми сеСвиђа ми се
I, da, slažem se da nije za svakoga, tj. neće prijati svakome jer je zaista prilično mračna, mnogo je naturalizma, mučnih scena, impliciranog incesta, nasilja…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ne znam da li si fan serijala Hari Poter ali mi je tako najjednostavnije da objasnim kako se osecam posle citanja Neciste krvi: kao kada si Dementori u blizini ! Nista ne osecam: ni srecu, ni tugu samo praznina.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
O, da, odrasla sam uz „Harija“:) i baš si slikovito dočarala, to je neka obeshrabrenost, praznina, kao da je svaka boja nestala iz sveta. Stvarno je potrebno neko vreme da se utisci slegnu i čovek oporavi. Ja sam verovatno razvila nekakav „imunitet“ jer sam ga posle čitala nekoliko puta, ali taj osećaj mučnine i „prljavštine“ nije se izgubio. Otprilike kao u Zolinim romanima, obožavam ih, ali istovremeno mi nije dobro dok ih čitam, koliko je precizno „zasekao“.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Obožavam ovaj roman. U top 10 omiljenih mi je, a od domaćih odmah iza „Druge knjige Seoba“. Sofka je verovatno najfascinantniji i najtragičniji ženski lik na koji sam naišla u književnosti. Toliko volim knjigu, još od prvog čitanja i svaki naredni put mi budi sve jača osećanja, od jeze i teksobe, do najdubljeg saosećanja, pa i strašnog razumevanja Sofke….zahvaljujući tome što smo na fakultetu „dubinski“ proučili ovaj roman, stekla sam uvid u mnogo pojedinosti koje bi mi inače možda promakle, pa ga od tada još intenzivnije doživljavam i klanjam se Stankovićevom daru….
Sama Sofka, nije bila toliko (ili bar ne samo) gorda zbog svoje lepote i porekla, koliko na redak način samosvesna, čulna, seti se uvodne rečenice, ona je od početka „znala sve“. I to odsustvo dijaloga, a ipak se sve OSEĆA, mislim da je tvoja sestra savršeno sažela suštinu Stankovićevog umeća. Preporučujem i druga njegova dela, „Gazda Mladen“, pripovetke, naravno i „Koštanu“, sve ih krasi ta snažna melanholija, tuga, „dert i žal za mladost“…ali, „Nečista krv“ je bez premca.
Psihoanaliza pre nego što je Frojdovo učenje uopšte zaživelo na ovim prostorima. Najupečatljivije su mi scene kupanja devojaka uoči venčanja, pa ono kad se suočava sa ocem („Ja NEĆU.“), kada joj se crep kuće čini kao da je „od njenog mesa“, kad oseća miris grobljanske zemlje i, najviše od svega, poglavlje sa „udvajanjem“ na dve Sofke. Savršeno.
P.S. „Nečista krv“ ne spada u realizam, upravo zbog navedenih osobina, već u modernu – čak ga mnogi kritičari i smatraju prvim modernim srpskim romanom. 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Postujem tvoje misljenje i divljenje, ali planiram da je citam za jedno 10 godina. Izvinjavam se za realizam, nasla sam taj podatak na netu🙄
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Svakako, ja sve knjige koje smo radili u školi, posle nekoliko godina mnogo drugačije, bogatije, dublje doživljavam. Baš smatram da ih je potrebno čitati na svakih, otprilike, 10 godina..)
Nema potrebe da se izvinjavaš, mi smo je na fakultetu radili u sklopu moderne (i hronološki spada tu, početak XX veka), samo sam to doala jer Internet nije uvek izvor pouzdanih podataka, pa čisto da doprinesem tvom divnom prikazu.:)
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person