Početkom prošlog leta sam postala član Kluba čitalaca izdavačke kuće „Službeni glasnik“ ( dobila njihovu karticu ) , sa namerom da iskoristim njihov popust od 25% na Glasnikova izdanja, da bi konačno nabavila par naslova iz edicije“Veliki muzeji sveta „.
Nažalost, tih naslova nije bilo u Čačku, tako da sam taj dan izašla praznih ruku. Praznih ruku ali zainteresovana za jedno njihovo novije izdanje- “ Avijatičar“ Jevgenija Vodolazkina. Sinopsis sa poledjine me je privukao, želela sam da se upoznam sa ruskom savremenom književnošću i baš sam se obradovala kada sam naišla na ovu knjigu u biblioteci
Knjiga govori o Inokentiju Platonovu, koji se budi u bolnici i shvata da je izgubio pamćenje. Izolovan je i pod budnim okom nemačkog doktora Gajgera i medicinske sestre Valentine. Doktor je ubedjen da će mu se pamćenje vratiti polako, pa mu predlaže da zapisuje čega se seti i obeležava po danima u nedelji, jer datumi nisu tako važni. Sećanja polako naviru, prvo nepovezana, ali kasnije počinju da daju sliku njegovog života; saznaje da je vršnjak stoleća ( rodjen 1900 godine) i iz Peterburga je, seća se majke i očeve smrti, bakinih priča pred spavanje, ljubavi prema Anastasiji, revolucije, robovanja na Solovki…
Ali, kako je sve to moguće,kada na kutijici lekova koje nadje na svojoj komodi piše da su proizvedeni 1997 godine ?
Avijatičar je knjiga o najmračnijem periodu ruske istorije 20 veka, posmatrana očima običnog čoveka. Kroz junaka ove knjige možemo da sagledamo sami sebe: kakvi smo bili pre sto godina, koje su bile naše čežnje, želje, snovi, šta smo od toga sproveli u delo a šta smo potisnuli i zaboravili u ovo moderno doba.
* Politika je na margini u odnosu na ono što se dogadja u duši čoveka.
Pisac ove knjige je filolog, istoričar književnosti i stručnjak za staru rusku književnost. Njegove knjige su dobile najviše ruske književne nagrade, nazivaju ga i ruskim Umbertom Ekom. Zanimljivo je da su ga tako nazvali na jednom dogadjaju, pred samim Ekom koji mu je posle toga odvratio:“ Moje saučešće“.
Knjiga mi je prijala u ovom zimskom periodu, i nastaviću da pratim rad ovog pisca.
Devojka sa naočarima 
Hahahha jako mi je smešno ovo za Umberta Eka ko bi rekao da taj čovek ume da bude tako duhovit. Inače videla sam tu knjigu u obližnjem Vulkanu i baš me je privukla korica i sinopsis. Baš mi sad deluje još zanimljivije zbog tvog prikaza moram je obavezno potražiti. 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Dobra je knjiga i neces se pokajati! Duhovit je Eko ali i ovaj pisac. Kada su ga pitali da li ima nekih zabrana u Rusiji, on je odgovorio:“ Nema, ali voleo bih da ih ima. Pisao bih bolje knjige 😆“
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Čula sam za roman, ali nisam znala o čemu je reč, sada si me baš zainteresovala i stavih ga na listu. Hvala!:) I meni je ovaj period istorije, posebno ruske, najinteresantniji. Da li si, kad smo već kod toga, čitala Montefjoreovu „moskovsku trilogiju“?
A što se „Službenog glasnika“ tiče, pored mog iskrenog oduševljenja što uopšte imamo njihovu knjižaru u našem učmalom gradu :), obožavam njihova česta, velika sniženja. Zahvaljujući tome, nabavila sam mnoštvo stručne literature za po 50 dinara, što je potpuno ludo. I jedan su od naših najozbiljnijih izdavača, nema sumnje.:)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nisam citala Moskovsku trilogiju, nikako da dodje na red!)) Mada cu morati da nadjem vremena, cula sam samo reci hvale za tog pisca. Nisam jos uvek nista kupovala u Glasniku, ali vidim da su dobro snadbeveni i prodavci su jako ljubazni i informisani. A sto se tice Vodolazkina, jedva cekam da se otvori biblioteka))) Knjige su zanimljive i covek je jako duhovit, po intervjuima koje sam citala )))
Свиђа ми сеСвиђа ми се